Naša priča
Ćao, ovo je Tanja a ja sam Nikola.
Dobrodošli ste na našu internet stranicu Inovativko.com. Ova stranica je u razvoju i tek ćete svašta da vidite na njoj. Za sad, to vam je što vam je.
Ako imate strpljenja i volje za čitanjem ovde smo izdvojili nekoliko segmenata našeg života, spojenih u, pa ne baš ni tako kratku priču, koja bi mogla biti zanimljiva za Vas, a svakako je obeležila veliki deo našeg opet ne tako kratkog putovanja kako bismo bili u prilici da Vam se ovako obratimo.
Počnimo...
Naše prijateljstvo traje, mi već dve godine govorimo 15 godina ali zapravo ni sami nismo sigurni koliko je to tačno. Bilo je to negde 2008 kada sam se preselio u Tanjinu ulicu. Pa vi računajte. Ali i ne morate, nije toliko bitno.
Možda ne odmah, ali definitivno smo u jednom trenutku postali najbolji prijatelji. Pre toga život nas je vodio različitim putevima, što nije ni malo čudno. Tako je to u životu, a i dugačak je to period. Ali naši putevi su uvek nekako uspevali da se ukrste, bez ikakve raskrsnice ili semafora, bilo kakvog saobraćajnog znaka, sudarali smo se preko zajedničkih prijatelja, porodice i istih interesovanja.
...nekoliko godina kasnije
Te neke 2020 bio sam na poslu kada sam saznao da moja braća - Tanja i njena rođena sestra Nina (nemojte da vas ovo zbuni, znate ono kada ste sa nekim toliko dobri da ste prosto braća bez obzira na krvno srodstvo) dolaze u Sr. Mitrovicu, tačnije vraćaju se sa Malte nakon više od dve godine.
Mala digresija - pre neki dan pričam sa kolegom sa kojim sam tada sedeo u kancelariji, podseća me upravo na taj trenutak i citira mene - "Dolaze mi dve drugarice sa Malte, biće ludilo" - i bi tako.
On je u fazonu "Šta može da bude toliko ludo". Tada kada smo sedeli rekao mi je da mu je sad jasno.
Ako ste stigli dovde, biće i Vama. Sada ću ubrzati malo.
Vrlo brzo, svi smo se povezali kao da nikada nismo ni bili razdvojeni.
Tanja i ja shvatamo da iskra želje za slobodom i pokretanjem svog sopstvenog biznisa koju smo zapalili nekoliko godina pre (kod nas se sve meri u godinama) još uvek tinja u nama i samo čeka da malo "dunemo" kako bi planula.
I tada kreće...
Probali smo svašta, radili i učili po ceo dan a nekada i noć. Iznajmili smo i preselili se u stan kako bismo imali fokus i uspevali da provedemo više vremena zajedno, isto radeći i učeći. Bilo je teško, ali vatra je samo gorela sve više.
...prelomni momenat.
April 2022. Tek što su naznake lepog vremena krenule i sunce počelo da se promalja kroz oblake (ovo deluje kao sastav iz osnovne škole. Ali stvarno je tako bilo) ja počinjem da dobijam one napade "ne drži me mesto". Više ne mogu da podnesem atmosferu u firmi, ne mogu da sedim na onoj stolici, da imam iste svakodnevne rutine, jedem istu hranu, ma znate ono. Ne da mi se više.
U nekoliko dana shvatam da želim promenu i smišljam vrlo površan plan za promenu. Ja - "Idem bilo gde, samo da ne budu ove okolne zemlje - CG, HRV (nemam ništa protiv, taman posla, ali neću brate tu gde mi je sve već poznato) Idem negde nemam pojma gde."
Na Youtube-u čujem lika koji kaže imam odličnu pondu, ide se u Izrael, radi se u hotelu ili restoranu, Sredozemno more, plažica, 320 sunčanih dana godišnje.
Ja kao pravi šaran, uvlačim mamac čim mi je pao ispred očiju.
Tanja je u Austriji kod strica za to vreme ali sam nekako siguran (a da je poznajete i vi biste bili) da i bez nekog nagovaranja ona kreće sa mnom. - i bi tako.
...nekoliko reči o Tanji.
Mislim da je sada vreme da malo upoznate i Tanju, ali ovde moram biti posebno pažljiv - prva je koja će čitati ovo.
Mislim da sam je stvarno upoznao tek pre nekih godinu dana. Do tada sam kako mi se čini poznavao sasvim drugu osobu. Sa obe se odlično slažem, nema šta. Ali moram priznati da mi se ova druga više dopada. Elem, Tanja je jedan veliki avanturista, za nju ne postoji reč nemoguće. Osoba koja je toliko genijalna u nekim momentima, da je nevernovatno koliko je u drugim nepromišljena. Tanja je puna ljubavi za svakoga, vrlo ambiciozna i osoba od koje možeš mnogo naučiti. Naučiti ono što ne možeš u školi. Tanja ima najlepši osmeh i divne plave oči. Ima i dugačke ruke i noge i po nekad me zagrli kao hobotnica. Voli da skače i da se ludira i voli da voli. Zbog toga je volim.
...nastavimo.
Odlučujem da prodam automobil, koji sam pre toga kupio na kredit koji još uvek otplaćujem (da još uvek), iseljavamo se iz stana, dajem otkaz u nekoliko dana (svi u firmi su u šoku šta mi se to od jednom dogodilo, ali kolektiv mi je zaista bio sjajan. To je jedino što me je i držalo toliko tamo).
Naravno ovo sa autom se odužilo a ja u nedostatku hrabrosti nisam želeo da krenem na takav put bez ikakve love.
Tada Tanja uzima stvari u svoje ruke i saopštava mi da ona kreće a ja kako hoću.
...Sa velikim entuzijazmom, putnim velikim rančevimana na leđima, jednim laptopom i negde oko 180e krećemo na put bez povratka.
Ideja je da putujemo i radimo. U međuvremenu počeli smo neki Freelance posao (ono rad od kuće za klijente) ne ide nam baš najbolje, još uvek učimo. Ali rekao sam, sa VELIKIM entuzijazmom.
Šta da Vam kažem, majka me je podržala. Do duše sa suzama u očima i ko zna kojim mislima u glavi.
Imali smo plan - Idemo najpre na festival u BIH a odatle idemo da iznenadimo Ninu (Tanjina rodjena sestra sećate se) koja je u tom trenutku dole u CG na sezoni.
Uzmemo Bla Bla car i prevezemo se do Foče. Od Foče do Tjentišta prebacimo se auto-stopom. Provod je bio sjajan, ko razmišlja a još uvek nije bio na Tjentištu - pod obavezno.
Uglavnom prođe to, mi se spakujemo i krećemo na more. Ideja je da stopiramo jer se naš ne tako veliki budžet smanjio za negde oko 170e. Jasno je da nam je ostalo svega 10e.
Dok je Tanja čekala da poslednje pare koje imamo potrošim na pljeskavicu upozna dva super tipa sa kojima odlučujemo da nastavimo naš put.
Pričamo mi njima kao i svima pre toga, a i posle, kako smo mi dali otkaze u firmama i krenuli da putujemo i snalazimo se bez prebijene pare. Kako smo u procesu pravljenja instagram profila i želimo da postanemo VLOGERI putujući načinom na koji se malo ljudi odlučilo. Bez love!
Super to sve zvuči a?!
Prevezu nas momci na ovo prelepo mesto koje vidite na slici iznad gde smo zakampovali jednu noć a sutradan nastavljamo stopirati do Tivta.
O tome kakav je to put bio kada bih pisao verovatno bi ti, jedan jedini čoveče koji si dovde stigao, prestao da čitaš, i niko ovaj tekst ne bi pročitao do kraja. TI SI MI JEDINA NADA. NE IDI SAD.
Zato evo ti nekoliko fotografija sa tog putovanja da se malo opustiš.
...stvarno ću skratiti.
Dođemo kod Nine ona odlepi kada nas je videla. Pogovoto onako izranjavane i izmorene od puta. Pet dana se vučemo po šatorima (tuširali smo se svaki dan) i ceo dan stopiramo. Odvede nas u smeštaj, ugosti onako kako samo braća to znaju.
Da nam i neki džeparac, ali već drugi dan u smeštaju, deda čiji je smeštaj, prijavi agenciji preko koje je Nina zapošljena da su dva NLO upali u smeštaj i oni nas tako reći izbace iz istog.
Nema veze, uzmemo šator i pronađemo neviđeno mesto za nas.
Ne znam da li si do sada skapirao/la, ti jedan jedini čitaoče koji si verovatno moja mama, Tanja i ja smo drugari. Najbolji drugari 15 godina.
Na ovo te sada vraćam (vidiš nesvesno sam prešao na ti jer šta sam ti sve ovde ispričao imam utisak - koji me sigurno ne vara, da me poznaješ više od 95% ljudi koji me znaju). Dakle vraćam te na ovo jer se danas, tog 23.07.2022. godine prijateljska veza izmedju Tanje i mene produbila. Ako kažeš čestitam, ja kažem - Hvala, hvala.
Dakle kao momak i devojka što se kaže naš put nastavljamo ka Adi Bojani. Pre toga dobijamo ponudu da uradimo jedan website. To ti je posao od 700e, nije mala stvar. Oberučke to prihvatamo i odlučujemo da se vratimo kući kako bi to stvarno dobro uradili jer smo shvatili da od ovog rada i putovanja (bez prebijene) nema 'leba.
Pred polazak na Bojanu dobijam poziv od nepoznatog gospodina, ako me pamćenje služi iz Valjeva, koji kaže da želi da krene kroz pola sata ka Sr. Mitrovici i otkupi moj automobil koji sakuplja prašinu tamo na oglasima.
...ovo je triger za odlazak u Izrael!
Moj dobri bata Ognjen rešava posao sa gospodinom i uplaćuje nam lovu na račun. Odmah sa mora kupujemo karte za sledeće more i krećemo.
Vratili smo se kući, napravili prototip pomenutog sajta, a naš plan se u međuvremenu malo iskristalisao. Idemo u Izrael da zaradimo lovu kako bismo kupili vreme da kada dodjemo kući ne moramo da se zaposlimo nego imamo dovoljno vremena za dalje usavršavanje i rad na našem biznisu.
Moraš priznati da zvuči bolje od onog prvog - idem bilo gde samo da se ide.
...kratko o dugom putovanju.
Za Izrael krenuli smo iz Srbije pa do Beča odakle imamo let. Kako ne bismo zakasnili krenuli smo dan ranije. Stigli smo uveče na aerodrom a let smo imali ujutru. Prespavamo ti mi na aerodromu, ali desi se da zakasnimo da predamo prtljag i naš avion odleti. Čoveče, dva sata pakla u našim glavama. Izrael inače važi za državu u koju je dosta teško ući, imaju te rigorozne provere i tako dalje. Prosto im se ne dopadneš i oni te ne puste. Sve ti propadne, i avio karta, i smeštaj koji si morao da uplatiš, i mogućnost da zaradiš neku kintu. Na sve smo to donekle bili spremni ali da zakasnimo na avion...
Očajni na aerodromu doplatimo 200e za let koji je za 4 dana kako ne bismo doplatili 600e za let koji je sutradan. Na aplikaciji couchsurfing (app je tako osmišljena da se prijaviš tu i ponudiš besplatno prenoćište ljudima iz celog sveta) pronađemo momka po imenu Miloš. Na žalost opet ne mogu u detalje ali hvala ti Miloše! Miloš je jedan veliki kralj i gospodin koji nam je bukvalno DAO njegov stan na tri dana. Shvatio je da smo i mi baš gotivni i postali smo dobri prijatelji. Mogu to slobodno da kažem jer znam da će biti obostrane radosti kada se sledeći put sretnemo.
...konačno Izrael.
Sletesmo mi u Izrael, zemlja žutog kamenja i peska.
Joj čitaoče moj, šta bih ti tu rekao. "Krvav je to leba".
Zeznuto bilo skroz. Napeto, daleko od svega, divljina, totalna razlika u odnosu na nas. Prilično naporan posao. Ali znaš kako, uvek gledaš da nađeš nešto dobro, što više toga. Upoznasmo nekoliko dobrih ljudi i uživali smo na moru, kupali smo se prvog januara. Takođe, naš odnos postao je mnogo dublji, dosta vremena smo provodili zajedno i imali smo samo jedno drugo. Stvarno sam zahvalan na celokupnom iskustvu iz Izraela.
...još malo.
Kući smo došli, a nikome nismo to najavili. Prošlo je tačno 7 meseci od kako smo otišli od kuće. Možda zvuči malo, ali verujte da i te kako za nas nije malo.
Svi smo plakali, emocije su učinile svoje. Porodica je neprocenjiva. Treba podsećati sebe na to češće.
...elem, konačno zbog čega si ovde.
Sedam meseci rada u Izrael donelo nam je četiri meseca edukacije i učenja bez da se zaposlimo i jurimo sa posla na posao.
Nakon što smo četiri meseca, a pre toga dve i po godine radili in učili bez bilo kakvog profita 22.07.2023 konačno naš san je počeo polako da postaje java. Na sajt smo postavili naš prvi proizvod i krenule su prve prodaje.
Vooola! Od tada pa do danas kada ovo pišem prošlo je, sad vidim tačno 3 meseca. Deluje mi kao da je prošlo 3 godine.
Mnogo toga se desilo, mnogo smo naučili i radujemo se što ćemo tek da učimo.
Učimo zajedno sa Vama, ohrabrujemo Vas da kupujete Online, i podržite male biznise poput našeg. Ne mora to da bude tako što kupujete od nas, nekada lepe reči mnogo više znače.
Takođe, trudimo se da prenesemo poruku ljubavi i da je onda vi prenesete na svoju porodicu, da ih čuvate i negujete. Trudimo se tako što za njih biramo isključivo proverene i kvalitetne igračke. To je nešto što nama čini zadovoljstvo i dokle god budemo uživali u tome nećemo prestati.
Naš put da Vam se ovim putem obratimo bio je dug, kao i Vaš da ovu poruku pročitate.
Ako jeste hvala Vam na tome.
Ako ste možda samo skrolovali i samo ovo čitate, nema veze. Budite sigurni da sam se ja odlično zabavio ovih dva sata dok sam pisao. :)
Čitaoče hvala tebi još jednom na čitanju.
Svako dobro,
Tanja i Nikola
Do nekog sledećeg putovanja.......